„Srbija mora da uskladi spoljnu politiku sa EU”

 1. EU, kao što vidimo, uopšte nema svoju spoljnu politiku – to je u potpunosti politika SAD (NATO-a, što je opet SAD);

2. Kada kažemo politika SAD, to je naravno skraćeno izražavanje, reč je o interesima veoma uske grupe ljudi koji donose odluke – koji su sasvim izvan javnosti u toj funkciji glavnih upravnika i šireg aparata koji je u funkciji sprovođenja njihovih odluka – koji zovemo duboka država. Najtačnije, personifikovano u jednoj ličnosti, to je politika koju oličava Hilari Klinton;

3. U politici Hilari Klinton (SAD) nema mesta za bilo koji nacionalni i/ili strateški interes Srbije. Nula. Od nas se zahteva da ih sve redom poništimo, a „sloboda” koja nam se preporučuje sastoji se u tome da ne moramo sve odmah da sprovedemo po zahtevu SAD/EU/NATO, ali svakako moramo da ceo paket samoporicanja – dakle i samouništenja kao subjekta u politici – izvršimo veoma brzo. Nešto u narednih „nekoliko nedelja”, a nešto može i za par godina. Ali mora sve.

A šta podrazumevaju ti potezi „usaglašavanja spoljne politike”?

1. Uvođenje sankcija Rusiji;

2. Priznanje nezavsnosti Kosova u formi saglasnosti da dobiju stolicu u UN;

3. Saglasnost da Republika Srpska prestane suštinski da postoji, potpunim faktičkim poništavanjem Dejtonskog ugovora i podrška unitarizaciji BiH, kako bi Bošnjaci mogli da preglasavaju Srbe, kako to već čine Hrvatima u Federaciji;

4. Prekidanje privredne saradnje sa Kinom i pristajanje na sve sankcije koje SAD/EU uvode Kini;

5. Prestanak pružanja pomoći Srbima koji žive izvan Srbije;

6. Prihvatanje laži da je u Srebrenici izvršen genocid;

7. Ukidanje podrške i vrednosno distanciranje od SPC;

8. Prihvatanje u svim oblicima, a naročito u obrazovnim programima, celokupne ideologije LGBT;

9. Prihvatanje zelene agende po cenu energetske nestabilnosti i enormnog zaduživanja Srbije;

10. Ulazak u NATO.

Srbija ne može da opstane ako se usaglašava sa SAD/EU/NATO u bilo kojoj od opisanih oblasti od 1 do 10 – zato što je to povezana celina (kao što ne može neko biti „malo trudan”) koja se od nas zahteva, a Zapad je oblasti samo vremenski razdvojio. Kada se krene tim putem, Srbija je u pogrešnom vozu i odmah mnogo slabija nego dok drži čvrsto svoju poziciju da ne pristaje ni na šta od navedenog.