Građani SAD u utorak biraju ceo Predstavnički dom i deo članova gornjeg doma Kongresa - Senata, a ključno pitanje je da li će vladajuća Demokratska stranka uspeti da zadrži većinu, što bi predsedniku Džozefu Bajdenu omogućilo nesmetano sprovođenje agende.
Amerikanci će birati svih 435 poslanika donjeg, Predstavničkog doma Kongresa, čiji je mandat dve godine, i 35 od 100 članova gornjeg doma, Senata, za šestogodišnji mandat. Biraju i guvernere 36 od 50 saveznih država, i veliki broj zvaničnika saveznih država i nižih nivoa vlasti. Demokrate imaju tesnu većinu u Predstavničkom domu, dok u Senatu obe stranke imaju po 50 članova.
Demokrate imaju kontrolu nad Senatom, jer u slučaju nerešenog ishoda glasanja, presuđuje glas predsedavajućeg gornjem domu, što je po funkciji potpredsednica SAD Kamala Haris.
Republikanci imaju razloga za optimizam, jer stranka iz čijih redova dolazi predsednik države već decenijama po pravilu gubi izbore za Kongres SAD na sredini njegovog prvog mandata.
Dimitrije Milić iz Novog trećeg puta rekao da ovi izbori imaju težinu, naročito kada postoje partije koje teško sarađuju.
„Ako vratimo prethodne cikluse, svaki predsednik je izgubio ili jedan ili oba doma. Klinton je izgubio i Predstavnički dom i Senat ali ipak je društvo opstalo. Apokaliptični scenario ako Bajden izgubi oba doma da će nastati haos, ne nužno. Bez Predstavničkog doma gotovo da su neizvodljive promene, ne bi trebalo ni potcenjivati mogućnost predsednika da menja stavove kako mandat prolazi“, dodao je Milić.
Novinar Denis Kolundžija je dodao da čak i ako demokrate izgube jedan ili oba doma – to će biti u skladu sa istorijskim podacima.
„Na pola mandata samo Džordž Buš nije izašao poražen. Međutim, nisu okolnosti iste kao 2010. i Obamini prvi izbori. Promenila se Ameirka i glasači, tada se pojavio pokret Čajanka, koji je bio malo ekstremniji i u okviru Republikanske partije. Ponovo su se pojavili čudni kandidati, čini mi se da će biti pravilo da nije bitno ko si i kakav kandidat, nego da li te Tramp podržava. Imaćemo situaciju da će biti koloritan Kongres“, smatra Kolundžija.
Milić je rekao da je napravljen presedan s Trampovim ponašanjem posle izbora, što je otvorilo mogućnost da se kandidati na nižim nivoima služe istom retorikom.
„Istraživanja pokazuju da ljudi koji imaju takve stavove imaju veću šansu da budu izabrani ili reizabrani. U americi se u prethodnih 30 godina javio rezervoar antisistemskih glasova, koji sumnjaju u sve što establišment govori. Ogroman rezervoar koji vidi Trampa kao lidera protestnih glasova. To mogu biti ljudi koji su izgubili radna mesta, jedna koalicija glasova. To što svi ljudi sumnjaju u isto vreme u izborni rezultat i vakcine nije iznenađenje. To je populacija koja je donekle ignorisana i nije joj posvećena pažnja“, kaže Milić.
Šanse republikanaca su dobre, jer su kampanju usmerili na ekonomska pitanja, koja su biračima znatno važnija od prava na abortus i zaštite životne sredine. Da će ekonomija biti veoma važan faktor koji će uticati na njihovu odluku navelo je 79 odsto birača. Pitanja imigracije i kontrole oružja su takođe visoko među prioritetima birača.
Za republikance je glavno pitanje u kampanji bila visoka inflacija u zemlji, a za demokrate pravo na abortus, koje je dospelo u centar pažnje jer je Ustavni sud SAD krajem juna ukinuo univerzalnu zaštitu prava na prekid trudnoće. Jedna od glavnih poruka demokrata je da će da zaštite pravo na abortus.
„Demokrate i dalje pokušavaju zaključno sa Bajdenovim mitinzima da na sve načine vrate u fokus birača – neopredeljene, Bajdenova teza je koliko je demokratija ugrožena naročito posle 6. januara 2021, abortus – to su teme koje su bile preko leta u fokusu, kako je rekao jedan analitičar, to je došlo do mnogo ljudi, ali ti se voziš autom i vidiš cene goriva, abortus ne vidiš. To je ono što svaki Amerikanac oseća, koliko košta gorivo, cene namirnica, hipoteka. Smatraju da je tome doprinela Bajdenova administracija jer je slala čekove građanima. Bajdenove prve dve godine mogu se smatrati uspešnim po donetim zakonima, ali te zakone ljudi moraju da osete da bi podržali demokrate, ali oni još to ne osećaju. Ne radi se ni o jednom zakonu koji će Amerikancima odmah da poboljša ekonomski položaj. Toga se demokrate plaše kada vide istraživanja“, rekao je Kolundžija.
Bajdenov rejting je veoma nizak. Prema anketi Rojtersa i Ipsosa, sprovedenoj krajem avgusta, svega 38 odsto Amerikanaca podržava Bajdena, dok 69 odsto veruje da zemlja ide u pogrešnom smeru.
„Problem je kad imate polarizovano društvo da ne možete da izađete mnogo iz okvira 50 odsto podrške. Nema tu nekog velikog prostora osim kod neopredeljenih glasača. Rejting jeste loš, ali je neka pravilnost“, pojasnio je Milić.
Rezultat izbora mogao bi da utiče i na odnos SAD prema ratu u Ukrajini, budući da su pojedini republikanci u kampanji najavili smanjenje pomoći Kijevu u slučaju pobede na izborima.
Kolundžija kaže da takvu odluku moraju da donesu oba doma.
„S tim što postoji mogućnost da u Senat uđu kandidati koje Tramp direktno podržava, to su ljudi koji bi mogli da uspore procedure u Senatu i tu bi mogla da se unese pukotina među same republikance. Mič Mekonel ako postane šef većine, imaće kao opoziciju demokrate, ali će imati opoziciju i u sopstvenoj stranci. Mislim da će opozicija biti izraženija u Predstavničkom domu, ali ne verujem da su spremni na takav korak. Zavisiće od Trampove odluke da li će se kandidovati. S njim se nikad ne zna“, kaže Kolundžija.
Jedno od pitanja uoči ovih izbora je i džerimandering, odnosno prekrajanje granica izbornih jedinica.
„To znači da umesto da birači biraju političare, političari biraju birače. To je proces koji se ustalio kod obe stranke, dešava se svakih 10 godina posle popisa, kada se na osnovu broja stanovnika određuje da li će neka savezna država da izgubi ili dobije članove Predstavničkog doma. To rade obe stranke. Vrhovni sud se izuzeo iz priče, ostavljeno je sudovima saveznih država i posle svakog popisa sudski procesi traju više godina“, kaže Kolundžija.
„Kada su republikanci po Teksasu prekrajali jedinice, neke društvene grupe su promenile afinitete. Ljudi na kraju donose odluku, ako ih gledate kao objekte, a ne subijekte, onda to vaše menjanje izbornih pravila ima svoja ograničenja. I u Pensilvaniji smo imali promenu granice pa je demokrata pobedio u jedinici u kojoj je Tramp bio dvocifren“, pojasnio je Dimitrije Milić.
Ako republikanci osvoje većinu u jednom ili u oba doma Kongresa, Bajdenu će biti znatno teže da sprovodi svoje politike nego do sada, pošto ne bi mogao da računa na podršku zakonodavnog tela kad je reč o političkim prioritetima demokrata, poput prava na abortus, klimatskih promena i pooštravanja propisa o nošenju oružja.
Međutim, s obzirom na to da zakon ne može da stupi na snagu bez potpisa predsednika države, predlozi zakona bi u tom slučaju ubuduće verovatno bili predmet pregovora republikanaca i demokrata.
Ako republikanci uz Predstavnički dom osvoje i Senat, oni bi mogli da blokiraju ili da odlažu potvrđivanje Bajdenovih kandidata za sudije i pripadnike izvršne vlasti.
Izvor: N1
Comments
Post a Comment